Zamisli da lupiš glupost, a neko dođe i kaže ti: Tu sam, sve je u redu. Dešava se i najboljima. Zamisli da te neko voli […]

Kad te kao dete prvi put odvedu na Romaniju, ispraviš se i glasno se obraduješ što nema ograda između kuća: Koliko je veliko njihovo dvorište! […]

Jednom, kad mi je bilo baš teško i izlaz se nazirao nije, Aleks mi je napisala otprilike ovako: Shvati tuđu poziciju, voli ga i poštuj, […]

– Ne izlazi na Teoriju književnosti do mastera, to svi padaju. Ako baš ne moraš, a ti nemoj ni tad. To je užasan predmet i […]

Kad neću, neću, to mi je omiljeni genski zapis; kad neću, mogu gradovi da se ruše, ja neću, ne želim, možda i mogu ali neću […]

Pošto me već pitaš o ljubavi, onda čuj: ne verujem u definicije, osim u jednu; pazi na zamku zastajkivanja, jer sve što postoji sklono je […]

– Dobar dan! Treba mi mali kaktus. – Dobar dan, imamo ovaj, ovaj i ovaj. – Može ovaj sa najvećim bodljama. – Hoćete ovaj sa […]

– Kako ti je ćale? – Još je na kiseoniku, saturacija šeta. – Mama? – Obostrana upala pluća, kao kod njega. U bolnici je još […]

Novi Sad. April. Šestaci i ja. – Nastavnice, ja opet imam pitanje! Zašto se Andreas Sam uopšte posvađao sa drugom zbog Julije Sabo? – A […]

– Kad sam bila mala, kad mi tako preprečiš put do sobe stolicom, provlačila sam se ispod nje. – Pa, dobro, što se mene tiče, […]