– Imam arhetipske kartice, hoćeš da ti gledam? U predgovoru knjige koja daje opširan opis simbola piše da nije naučno dokazano da ovo ima smisla!
– Ti i naučni dokazi! Priznaj da ovaj arhetipski tarot fazon loži tvoju desnu hemisferu.
– Da! Ovde je, dakle, fora da moraš da isključiš mozak i intuitivno izabereš kartu.
– Ja samo intuitivno i znam da „igram karte“ u životu.
– Odlično! Koju kartu biraš? Ova koju sad izabereš predstavlja tvoj put do zamišljenog cilja. Način na koji treba da dođeš do tamo.
– Ovu. Čitaj, šta kaže?
.
.
.
„(…) Ova karta svideće se onom ko želi da uđe u tišinu da bi je čuo i u tamu da bi je rasvetlio (…).“
.
.
.
Tu sam
da zamračim mrak,
pa izbijem zrak
ispod kule od karata;
tu sam
da nazirem svoj lik
ispod kog mu krik
ne odoleva;
tu sam
da ispeglam svest
kad je boli bes
pređašnjih tuga i strahota;
da sagorim krah,
da isprljam strah
i iskažem senu
novih nadanja;
ta sam,
da zanovetam.
