– Juče je tumarao okolo i panično ispitivao ljude šta bi oni radili kad bi imali troje dece, kao da će sutra dobiti decu!
– Ma on je hit, on kad mu neko dete priđe ustukne, pomeri se i čeka da ga dete zaobiđe, kao da mu je sami đavo prišao.
– Možda ne zna šta da im kaže i sa decom je nespretan. A stvarno, zamisli da u današnje vreme imaš troje dece. Troje! Šta bi ti radio da imaš troje dece?
– Ništa, uvek bih imao baterije pri ruci.
– ?
– Šta me gledaš, pa važno je imati baterije kad se pokvari igračka.
.
.
.
Važno je
imati baterije
kad se pokvari igračka,
obnova je deo kreacije;
važno je
kad se potrošiš
usled okolnosti
odbrusiti brizi o budućnosti
kao nekulturnoj gospođi
koja trči da plati preko reda;
važno je
napuniti um
nekim baš Čovekom
ili suncem zalazećim
ili osmehom nadolazećim
i pesmom koja pleše;
važno je
uspaničiti se
kad sa detetom u sebi
prestaneš da umeš;
važno je
uvek imati
baterije pri ruci.
Fotografija: Mirjana Kovačević
