Zbog tebe
sam prestala da se plašim
psa,
ne svih i bilo kojih pasa,
ali jednog određenog
i sasvim dovoljnog psa
jesam,
prestala sam,
zbog tebe,
da se plašim,
a to znači početak ljubavi,
ne prema psima samo,
već prema svemu
što se voleti može,
loptama,
selima,
Mesecu,
planinama,
a znam dobro da
sam ja i pre
mislila da volim psa,
ali prevara se desila,
da, ja sam ipak samo
prevarant,
jer to sa strahom
ljubav nije već
beg
od psa,
od tebe,
od sebe,
od života,
to sa strahom
zamaglilo je vid
i odvelo me
iza kapije,
iza tvojih leđa,
iza mog ogledala,
iza života,
bilo je teško
kad smo ostali
samo strah i ja,
a tako lako
kad je zbog tebe
strah zaboravio identitet,
jer zbog tebe sam zagrlila
jednog određenog psa
i kroz njega
jedan određeni strah
i setila se da
kad grlim strah,
on se mene plaši,
pa jurne
kud ga noge nose
i ostavi me da
grlim psa,
grlim tebe,
prigrlim sebe,
zagrlim život.
