Pala je kiša
i S. reče: „Gle, kako je glupa!“
Čuj glupa,
zar je glupo kad neko ili nešto
radi najbolje što zna?
Čuj glupa,
a tamo negde sprečila sušu
il’ osvežila dan!
Čuj glupa,
a dodvorila se nebu
i sad joj se može da ga oboji.
Zato ne volim kišobrane!
Kišobrani zaklanjaju pogled na dugu.
Kišobrani ti kažu:
„Hej, istopićeš se bez nas!“
A nema tog stvora na svetu
koji može da te otopi,
baš skroz naskroz otopi,
ako se ne daš!
Da, kišobrani lažu,
ali to je njihova istina.
Zato ne volim kišobrane!
Kišobrani su premazani
toliko da ih kiša nikad
ne razmaže
i ne raspekmezi
(jer kišobrani ne umeju da plaču,
već se samo naslađuju suzama neba).
Kišobrani misle da se bez njih ne može
(to je zbog odsustva svesti,
praštaj im, ali beži).
Kišobrani su kukavice
i bez kiše i tebe
ne bi ni postojali,
ali ti nisi kukavica
i zato uvek
smej se s kišom
i kad joj se crta duga
i kad joj se paraju oblaci
(jer kiša je uvek ono što jeste,
a to se ceni);
previdi kišobrane,
posebno previdi ljude-kišobrane i
Budi Kiša Neba Svog.
Fotografija: Mirjana Kovačević
