Profesor matematike doneo mi je rogalj i nonšalantno me pitao o njegovim karakteristikama. Da tumačim rogalj, žao mi je, to mi se ne da.
Maja R. bi zasigurno saosećala sa mnom. Ni ona se ne razume sa rogljevima i svim silama ih obilazi.
Što se tiče geometrije, ostali su mi dragi samo uglovi kao takvi, a i na njih gledam prilično apstraktno.
Ugao iz kog te posmatram.
Ugao iz kog sagledavam situaciju.
Ugao iz kog je neizdrživo.
Ugao iza kog se nalazi rešenje.
Ugao koji menja stvar.
.
.
.
Nisu svi uglovi svačiji;
evo, recimo, ja
ne delim ljude,
ne umem,
a i da umem – ne bih htela;
jedan je tako računao
procenat na prijateljstvo
i mene je fascinirala
brzina deljenja ljudi
na isplative i neisplative;
meni je fora da mogu
da računam
na tebe;
meni je fora moć
da kad progovoriš
ti nesvesno sabiraš
sve u meni;
meni je fora da
kad neki ugao
nije tvoj
imaš nekoga
ko celim bićem saoseća
i obilazi ga sa tobom.
Fotografija: Mirjana Kovačević
